Blennius galerita L., amfibijska riba jadranskih obala

Sažetak

     Jadranska riba Blennius galerita L. izlazi aktivno iz mora na okomitu grebenastu obalu i to u njenu supralitoralnu zonu mlatanja i pljuskanja valova. Kod toga iskorišćuje morske valove, koji se pri udaranju propinju uz grebene, dopuštajući da je oni nose i uzdignu iznad razine mora. Tu se onda priljubi i pričvrsti na stijeni, pa je tada valovi ne mogu više preko njene volje povući natrag u more. Prikazan je potanko način izlaženja i držanja te ribe na suhu.

       Uzrokom je njenih suhozemnih izleta pribavljenje životinjske hrane, koje ima obilno u zoni morskih dobi i u zoni mlatanja valova iznad nje (»Spritzzone«). To su Cirripedia vrste Chthamalus stellatus Ranz., kojima se riba hrani. Htamalusi rastvaraju svoje ljušture i izbacuju ciruse jedino pod udarom valova, pa je bleniusu jedino tada moguće da ih zgrabi i da tako iščupa životinju iz ljušture. Blennius se dakle mora najprije valovima uspeti do zone htamalusa, a može se onda da njima nahrani opet jedino u časovima kad val udara o stijenu. Što je more tiše, manje mu pogoduje uzimanju hrane. U probavnom traktu našlo se je, doduše u vrlo neznatnom procentu, i drugih životinja, a čak i od bilja neke diatomaceje i sporangiji nekih alga.

       U akvariju, u pomanjkanju valova, riba sama iskače na kamen i puza po njemu do odabranog sjedišta, te nakon nekog vremena zatvori sasvim škržne poklopce. Kako riba i u prirodi leži nekad po čitave sate na suhu, a da ne uzima hrane, postoji vjerojatnost da joj je kožno disanje postalo nephodnom potrebom.

      Na sličan način izlazi na suho i vrsta Blennius sphinx C. V.